"Šta je pisac hteo da kaže"?.. Koliko puta ste čuli ovu rečenicu? Koliko puta su vas ovo pitali u školi?

     A da li ovo pitanje, uopšte, ima smisla? Da li je pisac nekog dela, uopšte, želeo, da tačno to i to kaže? Da li je, na primer, pisac napisao dugačak roman, samo da bi tamo, negde na kraju, zakukuljeno saopštio čitaocima neku svoju poruku; i sad mi tu poruku treba da "provalimo", kako to, najćešće, od đaka, pogrešno i nedopustivo pojednostavljeno, traže nastavnici.

      Pa, gde je tu logika? Zašto bi neko na roman od petsto stranica potrošio silne resurse zbog samo jedne "poruke", koju je, u formi svoje izbrušene misli ili nekakvog aforizma, mogao mnogo jednostavnije saopštiti.

      Pre će biti, da je istina mnogo drugačija; da je pisac jednostavno, doduše, najćešće, sa određenim planom, napisao knjigu - i ako je knjiga dobra, ona je kao svemir. Beskonačno je bogata, tajnovita i predivna kao celina, ali su lepi i njeni delovi i detalji, kao što je neponovljivo privlačan i svaki delić svemira.

      Tako ispada, da svako iz svake knjige može da izvuče i ponese onoliko, koliko ima uma da shvati i srca da oseti. Siguran sam u to. A vi?