« Nenadmašna televizija | Moć podsvesti (ili: Direktan uticaj knjige) »
"Šta je pisac hteo da kaže"?.. Koliko puta ste čuli ovu rečenicu? Koliko puta su vas ovo pitali u školi?
A da li ovo pitanje, uopšte, ima smisla? Da li je pisac nekog dela, uopšte, želeo, da tačno to i to kaže? Da li je, na primer, pisac napisao dugačak roman, samo da bi tamo, negde na kraju, zakukuljeno saopštio čitaocima neku svoju poruku; i sad mi tu poruku treba da "provalimo", kako to, najćešće, od đaka, pogrešno i nedopustivo pojednostavljeno, traže nastavnici.
Pa, gde je tu logika? Zašto bi neko na roman od petsto stranica potrošio silne resurse zbog samo jedne "poruke", koju je, u formi svoje izbrušene misli ili nekakvog aforizma, mogao mnogo jednostavnije saopštiti.
Pre će biti, da je istina mnogo drugačija; da je pisac jednostavno, doduše, najćešće, sa određenim planom, napisao knjigu - i ako je knjiga dobra, ona je kao svemir. Beskonačno je bogata, tajnovita i predivna kao celina, ali su lepi i njeni delovi i detalji, kao što je neponovljivo privlačan i svaki delić svemira.
Tako ispada, da svako iz svake knjige može da izvuče i ponese onoliko, koliko ima uma da shvati i srca da oseti. Siguran sam u to. A vi?
(no subject) [
Reply]
rado bih potpisala tvoje reči i dodala izjavu jedne od blogerki -"valjda je rekao to što je hteo".
a svako knjigu doživljava na svoj način. u skladu sa iskustvom, obrazovanjem, logikom...
Prijatno!
Pisac je svakako nešto hteo da kaže, čim je napisao svoje misli i odlučio da ih podeli sa drugima. Obično knjige nemaju samo jednu poruku, to možemo shvatiti kada malo više razmišljamo o pročitanom. I svako na svoj način može dožveti ono što je pisac rekao.
Knjige su kao i zivot...ne moraju nam dati jasnu i nedvosmislenu poruku,dovoljno je da nas bogati iskustvom i sirinom misli.
TAko,neko prodje kroz zivot i ostane govece...neko postane spokojni i velemudri starac.
Svaki roman je kao jedan celi zivot i Bogu hvala na izumu koji mi je omogucio da svako vece caskam sa hiljadama pisaca,zivih i mrtvih.
Samo se nagnem nad svoju bublioteku izvlacim...Prusta,Kapora,Zilahija,Platona
,Mandina,Nastasijevica,Jerotica,Markesa,Andrica...
Koliko sarenoliko i lepo drustvo imam pored sebe,svaki put kada pozelim!
Слажем се са већином овде, али верујем и професорима и наставницима и требају да питају шта је писац хтео да каже све нас који смо били, а неки и остали у тим клупама, а сви они у нашим главама.
Обично буде пар мишљења и поука, али оне се временом расцветају и прошире, сасвим недовољно за један час роман од 500 страна.
Ипак позитивно је што је имао ко да нас заголица и погура и онда тек схватимо да није оно само шта је то писац хтео да каже, већ да је времена мало да би он свима нама рекао све што је хтео, поента је по мени да заједно кроз његов роман вежемо наше мисли и дамо суд о неким стварима о којима је он писао.
Мислим да је то замена теза суштина је да требамо много да читамо, слушамо и причамо.
Слажем се од почетка да је писац имао шта да каже и да је то написао, ваљда, па и да није написаће живот иза њега.
Svako piše s namerom, i jednom je Galeano napisao sledeće:
"Zašto neko piše, ako ne da bi sastavio sve svoje delove? Od trenutka kad krenemo u školu ili crkvu, obrazovanje nas kida na delove, uči nas da rastavljamo dušu od tela i razum od srca. Mora biti da su ribari sa kolumbijske obale učeni doktori etike i morala jer su izmislili reč sentipensante, osećati-misliti, da bi definisali jezik koji govori istinu.
(Eduardo Galeano).
Ima nas 6.77o.ooo.ooo ili već bla,bla,koliko duša na kugli Zemaljskoj,i kao što mnogo što-šta drugo svako gleda i rezonuje na svoj način,tako je i sa porukama tipa: Šta je pisac hteo da kaže?Poruku sa svojom knjigom je kosmički odaslao,a njene vibracije će svako osetiti na sebi svojstven i originalan način i svako će manje više na svoj način protumačiti krilaticu vodilju nekog pisca.Relativno,kao i sve ostalo...
