Avgusta 95 godine, putujući Italijom, primetio sam po auto-putevima veliki broj pregaženih pasa, mačaka,.. i nekih drugih životinjica, razmazanih po vrelom asfaltu. Pitao sam svoje domaćine, otkuda to?..

     Tako to rade Italijani, objasnili su mi. Prvog avgusta cela Italija prestaje sa radom i počinje  "feragosta". Međutim, jako je skupo da svoje kućne ljubimce ostave negde u gradu, a pošto im na odmoru oni predstavljaju smetnju, jednostavno ih ponesu sa sobom i izbace ih na otvorenom auto-putu. Ionako, su dotada, najćešće, već izgustirali to kučence; kad se vrate s odmora kupiće novi "primerak kućnog ljubimca" - i tako do avgusta naredne godine. Naravno, ovo nije pravilo, ali dosta je takvih slučajeva...Sećam se, da sam se tada, prvi put zamislio o toj temi.

     Neki dan vidim blog gde se može postaviti fotografija svog kućnog ljubimca...I to me podstaknu, da nešto kažem o tome.

     Znate ono: dete poželi kucu, brzo je se zasiti, a zatim se roditelji hteli-ne hteli bave kučetom; hrane ga, peru i ujutro bunovni izvode ga iz zgrade, da onećišćuje javne površine. Je li vam poznata ova situacija? To je zato što deca nemaju izgrađen osećaj odgovornosti, a u ovom slučaju, odgovornost bi morala biti definisana pitanjem: "U redu, hoćeš kucu, ali da li si spreman da o njoj brineš potpuno sam, ne prenoseći nikakve obaveze i posledice psećeg boravka u zgradi i stanu, ni na nas roditelje, niti na bilo koga drugog u zgradi"? Naravno, da bi to bio težak uslov za ispunjavanje, a pitanje je, da li bi ga dete i razumelo.

     Ali, odrasli bi morali da imaju taj osećaj odgovornosti, kada nabavljaju kućnog ljubimca. Zgrade su ipak staništa ljudi, a ne životinja; (kuće sa dvorištima su nešto drugo). Morali bi da znaju, da kada u zgrade i stanove useljavaju vučjake, doge, pit-bulove i šta sve ne još, da posledice njihove odluke osete svi, jer remete mir, prljaju zgradu i dvorište, ugrožavaju bezbednost dece; a  veliko je pitanje, koliko se to sve sviđa kućnim ljubimcima. Sreća po njihove ljubitelje, pa ljubimci ne umeju da govore.

     No, ljudi koji drže kućne ljubimce, reći će vam: u pitanju je "ljubav prema životinjama". Ali, ne bih bio toliko siguran u to. Mislim, da  je navodna "ljubav prema životinjama" pre posledica brojnih drugih razloga i uzroka. Složena je to socio-psihološka tema i ne bih sada i ovde mnogo širio o tome.

     No, i ovde nam može pomoći knjiga. Ima dosta knjiga, koje pišu o ljubavi i različitim vrstama ljubavi (ljubav prema ženi, muškarcu, bratu, sestri, roditeljima, Bogu, životinjama itd). Ne kažem, naravno, da život treba učiti, isključivo, iz knjiga. I sam sam najviše učio po principu  "vlastite kože"...

     Ali, knjige su, ipak, sublimat znanja svih prethodnih generacija na Planeti i njih, uz neke izuzetke, uglavnom pišu umni ljudi. Iz knjiga se, kao što svi znamo, može mnogo naučiti. Zato preporučujem ljubiteljima držanja životinja po stanovima, da u kompetentnim knjigama pročitaju nešto o "svojoj  ljubavi prema životinjama" - možda će u tim knjigama o ljubavi, pronaći i svoju dijagnozu.